|
P:
U koje zemlje PGP RTS izvozi svoje proizvode?
O:
Proizvodi PGP-a se prodaju u Evropi, Severnoj Americi i Australiji.
Najvece strano trziste je u Evropi na koje otpada 85% prodaje. U
Severnu Ameriku i Australiju ide 10% odnosno 5% prodatih nosaca
zvuka.
P:
Koja izdanja su najtrazenija u inostranstvu?
O: Najcesce se trazi narodna muzika sto je i razumljivo, obzirom
da su nasi kupci najcesce iseljenici koji se odlucuju za zvuke svog
rodnog kraja. U poslednje vreme je u porastu interesovanje za domacu
POP i ROCK muziku, a posebno raduje potraznja za JAZZ i ETNO muzikom,
cak i kod kupaca koji su nejugoslovenskog porekla.
P:
Kako se moze postati distributer nasih proizvoda u inostranstvu?
O: Najkraci put je da se obratite Sluzbi za uvoz-izvoz i to telefonom
na +381-11-3225-850, faksom na +381-11-3227-528 ili e-mailom: expimp@pgp-rts.co.yu.
Brzo cete dobiti sva potrebna obavestenja od nasih kolega.
P:
Zeleo bih da narucim i kupim neka vasa izdanja. Kako to da uradim?
O: Ukoliko se nalazite u Jugoslaviji, nasa izdanja mozete kupiti
pouzecem. Pozovite telefone 011/361-35-35 i 011/544-552 i narucite!
Na zalost, za sada nismo u mogucnosti da na ovaj nacin prodaju vrsimo
van nase zemlje.
P:
Vlasnik sam prodavnice audio i video kaseta i muzickih diskova u
Jugoslaviji. Kako da porucim Vase proizvode?
O: Obratite se nasoj komercijali na telefone 011/544-588,
011/547-061 i 011/547-068.
P:
Da li vrsite usluge proizvodnje audio kaseta, video kaseta i CD-audio
CD-ROM-a?
O: Naravno. Informacije mozete dobiti na telefon 011/544-552.
P:
Koliko PGP-ovih naslova se moze naci u prodavnicama?
O: Nasa prodavnica u Makedonskoj 21 je jedna od najvecih na Balkanu.
Na njenim policama se moze izbrojati u ovom trenutku oko 15.000
audio i video izdanja, i to oko 450 naslova klasicne muzike, 400
naslova zabavne, 350 narodne, oko 50 dzed naslova, 20 decjih izdanja
i oko 150 video izdanja. Dakle, i Vi sigurno mozete naci kastu ili
CD po Vasem ukusu.
P:
Koji CD je najbolje prodavan u "vremenu sankcija" u nekoj
od PGP-ovih prodavnica?
O: U nasoj prodavnici u Makedonskoj 21 je neocekivano dobro, uzimajuci
u obzir tesku maternijalnu situaciju kupaca, isla prodaja CD-a "Hitovi"
Olivera Mandica. Za manje od dva meseca je prodato oko 2000 primeraka.
P:
Da li prodajete i licencna izdanja u vasim prodavnicama?
O: Da. Ali na zalost ne nova izdanja. Zbog sankcija nismo u mogucnosti
da sklapamo ugovore te vrste, ali u nasim prodavnicama se jos uvek
mogu naci zaostali primerci licencnih izdanja.
P:
Koje je licencno izdanjeje PGP-a dozivelo svetsku promociju u Beogradu?
O: Engleska grupa "Dire Straits" je leta 1985. godine
na Gripama u Splitu uvezbavala materijal sa novog albuma "Brothers
in Arms". Prvi probni koncert su svirali u Izraelu, a odmah
zatim je na red dosao i Beograd odakle su poceli svetsku turneju.
Tada je i izdat pomenuti album koji je svoju svetsku promociju imao
u Beogradu, i za koji je PGP imao licencu.
P:
Kazu da su se ranije promocije vrsile u Vasoj prodavnici u Makedonskoj
21. Da li mi mozete izdvojiti neku posebno, koja je bila po necemu
interesantna?
O: Interesantnih promocija je bilo mnogo, i uopste svaka promocija
je interesantna na svoj nacin, sto delimicno sada mozete videti
i Vi na nasem sajtu, gde se trudimo da Vam ponudimo video snimak
sa skoro svake promocije. Promocija LP-a sa aforizmima Vladimira
Bulatovica Viba je protekla u neobicnoj atmosferi, a autor je zatim
sedeo u prodavnici pored izloga, za pozajmljenim stolom iz beogradske
kafane "Grmec", i uz hladan spricer i beli sir, svakom
kupcu na omotu napisao po jedan aforizam.
P:
Da li PGP proizvodi muzicke CD-ove?
O: Da. Od 01. decembra 1997. godine pustena je u pogon nova linija
za proizvodnju kompakt diskova. To je fakticki prvo postrojenje
za legalnu proizvodnju kompakt diskova na Balkanu. Kapacitet masine
je dovoljan da ispuni potrebe celokupnog domaceg trzista, kao i
stranih partnera, kada to uslovi dozvole.
P:
Kakav je to pogon za proizvodnju CD-a koje poseduje PGP?
O: Pogon za proizvodnju CD-a se nalazi na dva sprata. Na prvom spratu
je postrojenje "za podrsku". Tu se vrsi priprema vode
i vazduha za samu masinu i ceo pogon. Sama masina koja se nalazi
u pogonu na drugom spratu, i zahteva vrlo stroge tehnicke i ambijentalne
uslove. Komprimovani vazduh, a narocito voda za hladjenje prolazi
kroz posebne filtere jer su i najmanje necistoce nedozvoljene. Ambijentalni
vazduh zadovoljava i najstroze uslove operacionih sala. Nasi strucnjaci
su osposobljleni da u svakoj eventualno incidentnoj situaciji reaguju
na pravovremen nacin, i odrze uslove i proizvodnju na standardizovanom
nivou.
P:
Kako funkcionise masina za proizvodnju CD-ova?
O: Masina se sastoji od nekoliko celina medjusobno povezanih manipulatorom.
Proces dobijanja diska pocinje od masine za injekciono presovanje.
Granulirani polikarbonat (materijal od koga je CD) iz susaca automatski
se prosledjuje do ove masine, u kojoj se topi na temperaturama preko
300 celzijusovih stepeni. Rastopljen materijal se ubrizgava u kalup
koji u sebi vec sadrzi muzicki zapis. Metalizacija cistim aluminijumom
u posebnoj komori prethodi lakiranju koje je neophodno kao zastita
od fizickih ostecenja. Mehanicka ruka prebacuje disk na masinu za
automatsku sitostampu, a odatle na sistem za kompjutersku kontrolu
kvaliteta. Masina sama odvaja skart komade na posebno mesto. U nasoj
fabrici procenat skarta je sveden na minimalnu meru, daleko ispod
dozvoljenih standardnih granica.
P:
Stalno pominjete neki standard. O cemu je rec?
O: Bez standarda se ne moze komunicirati sa ostalima koji se bave
istim tehnologijama. Sam kompakt disk je nastao kao rezultat zajednickih
napora Sony-a i Philips-a. Patent kojim se odredjuju fizicke osobine
kao sto su velicina rupica i ravnih delova na disku koje predstavljaju
podatke i njihov spiralni raspored je objavljen 1980. godine. Ovaj
standard, poznat kao Crvena knjiga (Red Book) zbog boje korica sveske
u kojoj je stampan, je predstavljen kako bi obezbedio da svaki CD
audio svira na svakom CD plejeru. Sama specifikacija iz ovog standarda
je jednostavna jer podaci (muzika) sa audio diskova idu redom, bez
prekida. Od 1982. godine audio CD je postao dostupan na trzistu,
i odmah je poceo da zamenjuje gramofonske ploce. Novembra 1985.
je organizovana The High Sierra Group (dobila je ime po kazinu High
Sierra u kome se grupa prvi put okupila), koja je oko sebe okupila
svetske lidere sa polja istrazivanja i razvoja CD tehnologija. Njen
cilj je bio da stvori metod organizovanja sektora u logicke blokove
na CD-ROM diskovima. Rezultat saradnje The High Sierra Group-e je
poznat kao The High Sierra Standard, koji je kasnije prerastao u
standard ISO 9660.
P:
Kako dobijamo muziku sa CD-a?
O: Muzika na CD-u je zapisana kao digitalni, impulsno-kodno-modulisani
(PCM), binarni zapis. Pokusacemo da objasnimo ove tehnicke izraze.
Zvuk
sa CD-a u procesu snimanja pretvara se u digitalni kod uzimanjem
uzoraka zvucnog signala (semplovanje) 44100 puta u toku svake sekunde
- to se naziva frekvencija odmeravanja, a zatim pretvaranjem svakog
uzorka u 16-bitni broj. Svaki uzorak predstavljen je brojem od 16
bita, a to znaci 216 ili 65536 vrednosti koje nam stoje
na raspolaganju da predstavimo dinamiku od najtiseg do najglasnijeg
zvucnog signala. Sto je uzorak "jaci" (vece amplitude),
sleduje mu i veci binarni broj (broj sastavljen od impulsa-nula
i jedinica) na skali od 0000000000000000 do 1111111111111111 (od
0 do 65536 podeljaka). Tako se dobija PCM-impulsno kodno modulisani
signal. Ovakav signal se dodatno "obradi" da bi se lakse
izaslo na kraj sa raznim greskama, ogrebotinama, itd., multipleksira
se signal iz levog i desnog kanala, tj. objedine se oba kanala u
jednu povorku impulsa, a zatim se na pogodan nacin zapise na traku
ili specijalni CD. Prilikom reprodukcije, postoje integrisana kola
koja ovakav signal sa CD-a obrnutim redosledom vrate u analogni
oblik, koji se zatim pojaca i ide na zvucnike ili slusalice.
Povrsina
CD-a se sastoji iz velikog broja spiralno postavljenih rupica i
ravnina. Prilikom reprodukcije, laserski zrak Vaseg CD plejera prati
spiralu. Sa ravnih delova diska laserski zrak se odbija i pada na
"citac", a sa rupica se zrak odbija u stranu i ne dolazi
do citaca. To u prevodu za citac znaci: ima zraka - nema zraka...
ima struje - nema struje... 1 ili 0, i binarni zapis moze da nastane.
Cest kvar na CD plejerima je u stvari zaprljanost ili zakrivljenost
citaca, pa zrak i ne moze da dodje do njega. Aluminijumska prevlaka
na CD-u ima ulogu da kao ogledalo omoguci refleksiju laserskog zraka.
P:
Jos neke zanimljivosti u vezi sa CD nastankom?
O: Dok je jos sve bilo u povojima, Philips je hteo da frekvencija
uzorkovanja bude 44050 uzoraka u sekundi, a Sony je trazio da bude
50000. Nasli su se na 44100. Zasto?
Raniji digitalni rekorderi koristili su video kasete za memorisanje.
Frekvencija uzorkovanja (semplovanja) nastala je od video skenirajuce
frekvencije televizijskog sistema.
Sistemi
PAL/SECAM, sa 50 Herca daju:
(50 linija/sekundi)(294 linije/video polju)(3 uzorka/liniji) = 44100
Herca.
Sistem NTSC, sa 60 Herca daje:
(60 linija/sekundi)(245 linije/video polju)(3 uzorka/liniji) = 44100
Herca
P:
U pocetku je precnik diska bio 115mm. Kasnije je povecan na 120mm.
Tako se dobio i veci smestajni kapacitet od 74 minuta. Zasto?
O: Po jednoj verziji istorije Herbert fon Karajan, umetnik kuce
PolyGram (Philipsov kapital), trazio je ovu duzinu da bi mogao neprekinuto
da smesti na jednom disku njegovo omiljeno delo-Betovenovu Devetu
simfoniju.
Po drugoj verziji, zena Sony-jevog pretsednika Akio Morite insistirala
je da njeno omiljeno delo, takodje Betovenova Deveta simfonija,
moze da bude na jednom disku.
P:
Ogrebao sam CD sa muzikom koju volim, i sada mi to pravi probleme
prilikom reprodukcije. Sta da radim?
O: Kompakt diskovi se moraju cuvati od fizickih i hemijskig ostecenja.
Takodje, brisite svoj CD suvom mekom krpom i to od sredine ka ivicama,
a nikako u krug. Razlog je sledeci: takozvani Error corection code
je pridodat svakom digitalizovanom muzickom podatku; kada se zapis
kasnije dekoduje u Vasem CD plejeru izvode se kalkulacije po pomenutom
kodu i rezultati se porede; ako je disk ostecen podaci se ne slazu,
pa je potrebno vrsiti ispravak. Ispravak se moze vrsiti samo do
neke granice, ako je npr. ogrebotina mala. Ogrebotina od centra
ka ivici je upravna na polozaj laserskog zraka i rupica pri rotaciji
diska, i zato vrlo kratka iz perspektive laserskog zraka, pa se
moze ispraviti (do 70-tog dela sekunde). Kruzne ogrebotine mogu
dovesti do markiranja putanje po kojoj laserski zrak cita, pa samim
tim korekcija nije moguca. Na srecu, na trzistu se mogu kupiti sredstva
za uklanjane ogrebotina. Pa pokusajte...
|
